Astek konferencija Beograd
Prva nacionalna konferencija ASTEK

Registruj se online

Akreditovano u Komori socijalne zaštite i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
  • Beograd - Hotel Zira, 22. jun 2019.
  • +381 (11) 3079-582, astek@pmplus.rs

Program rada konferencije

09:00 - 10:00 REGISTRACIJA

10:05 OTVARANJE



PRVI DEO: MOTORNA KONTROLA I REHABILITACIJA
Moderatori: Akademik Prof. dr Dejan Popović, Prof. dr Ljubica Konstatinović

Rezime

Najsavršeniji rezultat prirode koji mi poznajemo je čovek. Sa gledišta tehnike čovek je sistem kojem oblik daje skelet sa preko 200 kostiju povezanih zglobovima. Ovom složenom redundantnom strukturom upravlja oko 600 mišića koji su tetivama povezani za kosti. Signalе mišićima, kada da se „uključe“, donose aksoni (nervi) koji su deo veoma složenog sistema koji počinje u kičmenoj moždini. Kičmena moždina generiše komandne signale na osnovu procesiranja i komuniciranja sa periferijom (propriocepcija i eksterocepcija) i sa gornjim motornim neuronom (korteks i subkortikalne strukture). Nervni sistem se može posmatrati kao do danas neprevaziđeni računar sa približno 10 13 nerava povezanih u hijerarhijski sistem sa rednim i paralelnim vezama. Ovaj „računar“ je različit u odnosu na računare koje danas koristimo jer u sebe integriše samoorganizaciju i sposobnost da uči. Sistem uključuje i nerve koji direktno komuniciraju sa mozgom (vid, sluh, ravnoteža, ukus, miris, itd.). Opisani sistem dobija energiju za rad pre svega kao rezultat prerade unete hrane, koristeći kiseonik i vodu. Da bi se ostvario ovaj proces organizam ima srce (pumpa) i kilometarski cirkulacioni sistem (arterije i vene) sa sistemima za filtriranje (jetra, bubrezi), sistemom za disanje (pluća), sistemom za preradu hrane (želudac, creva) i žlezdama (pankreas, žuč, itd.).
U predavanju će pažnja biti posvećena tehnološkim rešenjima koja mogu ili će moći u budućnosti da preuzmu neke od funkcija koje su pomenute i sistemu koji će moći da potencijalno integriše te veštačke sisteme u organizam.


Biografija

Dejan B. Popović je doktorirao iz oblasti Biomedicinskog inženjerstva (1981) na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i stekao prestižno zvanje Doktor nauka (Dr Tech) na Univerzitetu u Alborgu, Danska 2003. 2015. godine je izabran za akademika SANU, posle izbora za dopisnog člana 2009. godine. Od 2004. do 2019. godine je bio član Akademije Inženjerskih Nauka Srbije (AINS).
Od 1974. do danas је radiо na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu od zvanja asistenta do redovnog profesora, i sada u penziji u zvanju Akademika SANU. Bio je 1987/1996 profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Alberte, Edmonton, Kanada. Od 1991. do 1995. bio je redovni profesor Departmanu za biomedicinsko inženjerstvo i Departmanu za neurološku hirurgiju, Miami University. Od 1999. do 2014. bio je profesor za rehabilitaciono inženjerstvo na Univerzitetu u Alborgu, Danska, a sada je profesor emeritus na istom univerzitetu. Autor je 11 udžbenika i pomoćnih udžbenika. Vodio je ili vodi ukupno 26 doktorskih teza, a bio je mentor na biše od 50 magistarskih i mnogo diplomskih i master radova.
Rezultati naučnog rada su prikazani u više od 500 publikacija, od toga 92 rada u časopisima sa liste Web of Science. Prema bazi Google Scholar ima blizu 7000 citata i h = 46. Autor je više od 30 poglavlja u enciklopedijama i sličnim monografijama. Autor je na 9 prijava patenata. Bio je pozvani predavač na više od 200 konferencija i univerziteta u toku svoje 42 godine duge radne karijere. Poslednjih godina je recenzent projekata na programima okvirnih programa Evropske zajednice, kao i programa ECR. Predsednik je Društva za ETRAN Srbije. Fellow Founding Member EAMBES, IEEE, IFESS – Founding Member, EMBS - Biomedical Engineering Society

Rezime

Ovo izlaganje postavlja pitanja o jednom novom pravcu razvoja robotike - o biološki inspirisanoj robotici: šta je čovekoliki robot i kada on, ako je to uopšte moguće, postaje veštački čovek? Koje su njegove ključne karakteristike? Definisaćemo tri takve karakteristike: (a) čovekoliki oblik i kretanje, (b) čovekolika inteligencija i (c) čovekolika komunikacija. Kroz razmatranje ove tri oblasti pokušaćemo da sagledamo istorijat, trenutno stanje i perspektive razvoja sveukupne robotike.
Potpuno otvoreni za svaki pravac istraživanja koji nudi originalna rešenja za postojeće ozbiljne probleme robotike, razmotrićemo i neke kontraverzne pravce rada da bismo utvrdili u kojoj meri su u pitanju realistične ideje koji vuku napred, a koliko su u pitanju istraživački ćorsokaci.
Verujemo da ćemo na kraju ovog izlaganja biti bliže odgovoru na pitanje "How Far Away is Artificial man".


Biografija

Veljko Potkonjak je doktorirao iz oblasti robotike (1981) Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (ETF). Docent je postao 1985., kao prvi nastavnik izabran za oblast Robotike na ETF. Vanredni profesor postaje 1990., i redovni profesor 1995. godine. 2016. odlazi u penziju. Tokom karijere na ETF-u držao je nastavu iz niza predmeta iz šire oblasti mehanike i robotike. Predavao je i na Elektronskom fakultetu u Nišu i Tehničkom fakultetu u Čačku. Bio je gostujući profesor na National Technical University of Athens, kao i na American University of Athens i na Instituto Superior Tecnico, Lisabon. Sada radi na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu. Član je Srpskog naučnog društva i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije. Član je Predsedništva ETRAN-a. Bio je Predsednik UO Instituta M. Pupin, 2005-2008., a nakon toga član Odbora do 2015. Bio je i član UO Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2005-2015.
Veljko Potkonjak je (kao autor ili koautor) objavio veliki broj publikacija gde se izdvajaju: 3 monografije međunarodnog značaja (u izdanju Springer-Verlag i Kluwer Acad. Publ.) od čega je jedna prevedena na japanski i kineski; 2 poglavlja u Handbook of Mechanical Systems Design (CRC Press); poglavlje u monografiji Gaming and Simulations (publ. Information Science Reference – IGI Global, USA); 75 radova u međunarodnim časopisima. Napisao je jedan univerzitetski i 3 srednjoškolska udžbenika. Prema bazi Gugl akademik ima blizu 2800 citata i h-faktor = 28. Editor je u međunarodnim časopisima: International Journal of Humanoid Robotics (publ. World Scientific) - Associate Editor; International Journal of Advanced Robotic Systems (publ. SAGE) - Topic Editor; Intelligent Industrial Systems (publ. Springer) - Editorial Board Member; International Journal of Automation and Computing (publ. Springer) - Associate Editor.
Vodio je više naučnih projekata i potprojekata finansiranih od resornog ministarstva, kao i od EU FP7, Horizon2020 itd. Učestvovao je i rukovodio radnim telima u oblasti obrazovanja, pri resornom ministarstvu. Tokom karijere osvojio je brojne nagrade: Teslina nagrada za 1985. godinu (u grupi od pet naučnika), Nagrada grada Beograda za 2003. (u grupi od četiri) i za 2012. (u grupi od 3), Nagrada SANU 2013., nagrade ETRAN-a dva puta.

Rezime

Almost every day we are overwhelmed with news about revolutionary rehabilitation technological devices worldwide, which are just about to be introduced into the everyday life. Yet the situation in the reality is radically different: prostheses are yet simple on-off devices, and powerful robots are not fully usable. The main problem of it is the lack of the successful connection between the interrupted/damaged nervous system and artificial devices. Interruption or damage of natural peripheral sensory feedback causes important problems to affected patients and urges for an appropriate treatment.
Lower limb amputees suffer complete lack of sensory feedback and limited voluntary control of current available prostheses, which excludes central nervous system from the correct sensory-motor integration. It causes serious problems as: falls due to unexpected perturbations, asymmetric walking and balance inducing bone pathologies (arthritis, osteoporosis and back pain), higher power consumption (with occasional hearth failures), feeling the prosthesis as a foreign body (with consequent abandonment) and phantom limb pain occurrence.
I will describe an innovative neuroprosthetic-based treatment, starting from detailed computational models, passing thorough animal validation and finally its testing with humans in order to show that full bidirectional communication with residual human nervous system, by use of biomimetic adaptive nerve stimulation and sophisticated decoding from implanted muscular recordings, will enable patient’s health and quality of life amelioration.


Biografija

Staniša Raspopović je magistrirao biomedicinsko inženjerstvo sa najvišom ocenomna Univerzitetu u Pizi 2007. godine i doktorirao u oblasti Biorobotike, u Scuola Superiore Sant'Anna u Pizi 2011. godine. Bio je gostujući naučnik na ETH Zurich, Univerzitetu u Beogradu i University Autonoma Barcelona. Tokom proteklih godina radio je kao senior istraživač u EPFL u Lozani.
Od aprila 2018. godine je asistent na Neuroinženjerstvu u Department of Health Sciences and Technology na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologije u Cirihu (ETH Zurich). Njegova oblast istraživanja je usmerena na razvoj inovativnih uređaja za lečenje osoba sa neurološkim poremećajima (amputiranim i dijabetičarima). Angažovan je na razvoju mehatroničkih sistema koji direktno povezuju okolinu sa rezidualnim nervnim sistemom. Ovaj razvoj je zasnovan na hibridnom računarskom modeliranju, što je naučna osnova za razvoj tehnologije zasnovane na hipotezi. Direktno učestvuje u testiranju ovih sistema na životinjama i ljudima. Postigao je pionirske rezultate na polju senzorne restauracije kod pacijenata sa amputacijom.
Rukovodilac je projekata dobijenih od fondova Evropske Unije i Švajcarske, a trenutno je glavni istraživač ERC granta FeelAgain, koji ima za cilj da razvije nove bioničke noge i sisteme za lečenje dijabetičke neuropatije

Rezime

Slab i nedovoljan oporavak pacijenata nakon moždanog udara i drugih lezija nervnog sistema i pored sprovedene rehabilitacije potencira potrebu za novim terapijskim opcijama, medju kojima su od značaja robotski uređaji. Izuzev robotskih uređaja koji obavljaju aktivnosti umesto osobe, za rehabilitaciju pacijenata od značaja su terapijski robotski uređaji, koji menjaju aktivnost delova tela intereragujući sa njima (asistencija, korekcija ili otpor). Glavne determinante motornog oporavka nakon moždanog udara su rani početak rehabilitacije, na zadatak orijentisan i progresivni trening, intenzitet vežbanja i stepen učešća pacijenta. Izazov primene terapijskih robotskih uređaja upravo proističe iz činjenice da oni svojim delovanjem odgovaraju glavnim determinantama motornog oporavka. Glavna prednost robota je veliki broj ponavljanja (oko 1000 pokreta, za razliku od 60-80 u pristupu “jedan na jedan”), u visoko motivirajućem okruženju sa većom pažnjom i naporima pacijenata koji proizlaze iz implicitnog učenja i objektivnost merenja procesa. Ali i dalje su veliki problem sloboda kretanja u zglobovima, adaptacija interakcije, redukcija asistencije sa poboljšanjem rezidualnog kapaciteta ali i glomaznost aparature i dostupnost. Ne postoji jedinstvena klasifikacija terapijskih robotskih uređaja, oni se klasifikuju na osnovu dela tela odnosno zgloba/zglobova na kome ostvaruju promenu aktivnosti, na osnovu stepena slobode kretanja i načina povezanosti sa telom. Klinička istraživanja pokazala su pretežnu primenu asistirane gravitacije i tzv. “end effectora” u rehabilitaciji nakon moždanog udara sa povoljnim efektima na redukciju motornog oštećenja i minimalnog uticaja na funkciju ekstremiteta, bez razumevanja robotom indukovanog motornog oporavka i bez jasne superiornosti određenog tipa robota Klinički dokazi podržavaju dalja istraživanja sa ciljem optimalizacije kliničke upotrebe, što zahteva bolje razumevanje mehanizama oporavka i dalju adaptaciju robotskih uređaja. U predavanju će biti prikazani zahtevi rehabilitacije, dosadašnji rezultati kliničkih istraživanja u primeni robotskih uređaja i perspektiva optimalizacije njihove kliničke primene.


Biografija

Ljubica M. Konstantinović je redovni profesor za oblast Fizikalne medicine i rehabilitacije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, zaposlena u Klinici za rehabilitaciju „dr Miroslav Zotović“. Šef je Katedre za poslediplomsku nastavu za oblast fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnik odeljenja za neurorehabilitaciju. Ljubica M. Konstantinović doktorirala je iz oblasti lasera male snage. Član je programskog saveta Multidisciplinarnih doktorskih studija Biomedicinsko inžinjerstvo i tehnologije na Univerzitetu u Beogradu. Član je Međunarodnog programskog saveta doktorskih studija na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu, Italija, za oblast rehabilitacije.
Završila je specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalizaciju iz gerijatrije. Objavila je 235 bibliografskih jedinica iz obasti rehabilitacije, neurorehabilitacije, terapije bola i laseroterapije, od kojih su 40 na Sci listi. Autor je više poglavlja u udžbenicima i monografijama. Učesnik je više nacionalnih i međunarodnih projekata. Vodila je i vodi kao mentor više doktorskih disertacija, magisterijuma i diplomskih radova. Na polju neurorehabilitacije doprinela je razvoju novih tehnologija u kliničkoj rehabilitacionoj praksi poput Transkranijalne magnetne stimulacije kod pacijenata sa moždanim udarom i afazijom, zatim kod pacijenata sa multilom sklerozom za redukciju bola usled spastičnosti kao i primenom novih metoda funkcionalne elektrostimulacije i pomagala za hod kod pacijenata nakon moždanog udara. Takodje je rukovodioc studija validizacije testova za funkcionalnu procenu za srpski jezik u oblasti neurorehabilitacije. Predsednik je srpskog udruženja za neurorehabilitaciju. Predsednik je Republičke stručne komisije za tradicionalnu komplementarnu i alternativnu medicinu Ministarstva zdravlja Srbije.

Rezime

Uz zagađenje i klimatske promjene, jedan od najvećih izazova s kojim se suočava moderno društvo je starenje stanovništva te manjak vremena za brigu o starijima i potrebitima, bilo da se radi o osobama smanjene pokretljivosti, umanjenih intelektualnih sposobnosti ili osobama s autizmom. Velik dio istraživačke zajednice u području robotike smatra kako će društveni roboti budućnosti moći odgovoriti na neke od navedenih potreba. Kroz priču o projektu ADORE predstavit ćemo neke od tehnoloških izazova s kojima će se takvi roboti morati suočiti te naša iskustva u multi-modalnoj interakciji između robota i djeteta. Predstavit ćemo i metodu zaključivanja o stanju djeteta koja se bazira na korištenju djelomično osmotrivih Markovljevih procesa odlučivanja, a koja omogućuje robotu autonomnu obradu očitanja dječjeg ponašanja i donošenje odluka o sljedećim akcijama koje treba poduzeti kako bi se dijagnostički postupak uspješno priveo kraju. Također ćemo pokazati kako se rad na robotu koji je prvenstveno namijenjen pomoći u dijagnostici autizma može lako transformirati u nove prilike za pomoć osobama s invaliditetom kroz edukaciju korištenjem robota.


Biografija

Frano Petric (1988) diplomirao je 2012. godine na Fakultetu elektrotehnike i računarstva Sveučilišta u Zagrebu, gdje je i doktorirao 2018. godine na temu primjene Markovljevih procesa odlučivanja u upavljanju robotom koji sudjeluje u postupku dijagnostike poremećaja iz autističnog spektra.. Za rad na temu upravljanja hodajućim robotima dobio je Rektorovu nagradu 2011. godine. Od listopada 2012. godine zaposlen je u Laboratoriju za robotiku i inteligentne sustave upravljanja (LARICS) na Zavodu za automatiku i računalno inženjerstvo istog fakulteta, gdje sudjeluje u odvijanju više međunarodnih i domaćih projekata, kao što su EC-SAFEMOBIL (FP7), Assisi|bf (FP7), Aerotwin (H2020) i Adore (Hrvatska zaklada za znanost), a trenutno je zaposlen na projektu DATACROSS, koji je projekt Znanstvenog centra izvrsnosti za znanost o podatcima i kooperativne sustave (ZCI ACROSS-DataScience). Njegov glavni znanstveni interes su socijalni roboti i roboti za pomoć ljudima, s naglaskom na interakciju djece i robota i korištenje humanoidnih robota s djecom koja imaju poremećaj iz autističnog spektra. Također je zainteresiran i za autonomne sustave, hodajuće robote, računarsku znanost i računalni vid te je trenutno i tehnički voditelj tima koji sudjeluje u natjecanju Mohamed Bin Zayed International Robotics Challenge (MBZIRC). Uključen je i u nastavne aktivnosti fakulteta kroz predmete “Praktikum robotike”, “Osnove robotike” i “Upravljanje robotskim sustavima”, ali i u aktivnosti popularizacije znanosti na Fakultetu. Također je i član udruge IEEE.
Frano je autor ili koautor dvaju članaka u časopisima, dvaju poglavlja u knjigama te više od 10 radova prezentiranih na međunarodnim konferencijama.

Rezime

Gluvim i nagluvim učenicima u inkluzivnom obrazovanju pruža se dodatna podrška, pod kojom se podrazumeva tim stručnjaka, u kome defektolog-surdolog zauzima vodeću ulogu. Tradicionalno, surdolog je član tima koji radi na rehabilitaciji slušanja i govora gluvog i nagluvog učenika i pruža pomoć u savladavanju školskog gradiva. Sa napretkom tehnologije, delokrug angažovanja surdologa se širi i na oblast podrške u izboru i implementaciji asistivne tehnologije. Da bi se napravio pravilan izbor, pored potreba učenika, neophodno je sagledati karakteristike sredstava asistivne tehnologije, kao i uslove u kojima se sa datim sredstvom postižu najbolji rezultati. U ovom radu sagledan je doprinos nekih od sredstava asistivnih tehnologija koja utiču na kvalitet obrazovanja gluvih i nagluvih učenika, poput tehnologija za video prevod, sinhronih i asinhronih tehnologija za prevođenje govora u tekst, kao i tehnologija za prevođenje govora i teksta na znakovni jezik. Interesovanja naučnika su različita, međutim, najveći broj je usmeren na ispitivanje efekta asistivnih tehnologija na komunikaciju gluvih i nagluvih učenika u nastavi: uticaj zatvorenog prevoda na razvoj jezičkih veština, doprinos C-print softvera na akademsko postignuće učenika, rečnik i aktivnost u nastavi, uloga ehnologija za prevođenje govora i teksta na znakovni jezik u razumevanju sadržaja koje izlaže nastavnik.
Većina istraživačkih rezultata pokazuje prednosti asistivnih tehnologija koje se odnose na fleksibilnost (pristup nastavnim materijalima na mobilnom telefonu, prenosivom ili desktop računaru, tv monitoru), nezavisnost u učenju (nije potrebno prisustvo prevodioca za znakovni jezik), puno učešće u nastavi (mogućnost komunikacije između učenika i nastavnika ili samih učenika) i jednak pristup informacijama (u zavisnosti od primarnog načina komunikacije). Rezultati manjeg broja istraživanja u kojima je pored obrazovne, ispitivana i afektivna komponenta, pokazuju da primena asistivne tehnologije utiče i na zadovoljstvo gluvih i nagluvih učenika.


Biografija

Vesna Radovanović je doktorirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju 2010. godine iz uže naučne oblasti Surdologija. Radni odnos je zasnovala na Defektološkom fakultetu 1998. godine, a od 2016. godine nalazi se na radnom mestu nastavnika u zvanju vanrednog profesora. Autor je dva univerzitetska udžbenika, autor i koautor više poglavlja u monografijama međunarodnog i nacionalnog značaja, autor i koautor velikog broja radova u časopiima nacionalnog i vodećeg nacionalnog značaja i radova u međunarodnim naučnim časopisima. Autor je i koautor značajnog broja radova saopštenih na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja, štampanih u celini ili izvodu.
Vesna Radovanović se bavi aktuelnom problematikom u području surdologije i edukaciono-rehabilitacionih nauka. Teme naučno-istraživačkih radova su raznovrsne, obrazovanje i vaspitanje gluvih i nagluvih, sa posebnim osvrtom na uključivanje i doprinos asistivnih tehnologija u edukaciji i rehabilitaciji gluvih i nagluvih osoba. Vesna Radovanović je učestvovala u više naučno-istraživačkih projekata (nosioci projekata: Institut za defektologiju Defektološkog fakulteta, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike, Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda). Recenzent je jednog univerzitetskog udžbenika, dve monografije nacionalnog značaja i urednik jednog tematskog zbornika vodećeg nacionalnog značaja. Bila je član organizacionih i programskih odbora nacionalnih i međunarodnih naučno-stručnih skupova, akreditovanih od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Aktivno je učestvovala u izradi silabusa, standarda i pratećih dokumenata za akreditaciju osnovnih, master i doktorskih studija Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Počasni je član Kohlear implant info udruženja.

11:55-12:20 PAUZA ZA KAFU

Zajedno ćemo isprobati kako:
  • možemo upravljati okolinom i razgovarati sa prijateljima korišćenjem računarskog uređaja bez ruku ili sa ograničenim pokretima ruku,
  • možemo upravljati računarom i čitati digitalne sadržaje kao osoba koja ne vidi.
Privredno društvo Gloria Ferrari doo traži i nalazi načine kako da se osobe sa invaliditetom izraze korišćenjem dostupnih asistivnih tehnologija.

U prvom delu radionice, uz softverski paket Grid 3:
  • upravljamo računarom, i
  • glasovno komuniciramo sa okolinom korišćenjem sintetizatora govora za srpski jezik,
uz napomenu da je moguće i upravljati uređajima u okruženju.
Upravljamo računarom pomoću raznih vrsta miševa (džojtik, trekbol...), tastera i pokretima očiju.

U drugom delu isprobaćemo čitač ekrana sa govornim i Brajevim izlazom i pokazati kako ih koristiti u učionici i na radnom mestu. Isprobaćemo i dve vrste taktilnih crteža i reljefne modele.
U okviru ove radionice će predstavnici Fonda za inovacionu delatnost i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstaviti mogućnosti finansiranja preduzeća u oblasti asistivnih tehnologija.

Fond za inovacionu delatnost podržava razvoj inovacija kroz odgovarajuće instrumente finansijske, tehničke i savetodavne podrške, u cilju osnaživanja inovativnih preduzeća i jačanja veze između istraživanja i razvoja sa jedne i poslovog sektora sa druge strane, poštujući najviše etičke, finansijske i poslovne standarde i prakse.

Programi Fonda su zahvaljujući sredstvima iz nacionalnog budžeta i Evropske unije postali stalno dostupni mehanizam podrške i kao takvi, oni su stalni oslonac podrške srpskoj privredi zasnovanoj na znanju, kao i naučno-istraživačkom sektoru. Od početka rada do danas, Fond je dodelio više od 15 miliona evra za preko 100 projekta, koje su realizovala preduzeća i naučno-istraživačke organizacije, kao i preko 200 inovacionih vaučera.

Nastavnici Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstaviće međunarodni projekat: „DIGITAL INNOVATION HUBS IN HEALTHCARE ROBOTICS“ (DIH-HERO, European Union’s Horizon 2020, grant agreement No 825003). Cilj ovog projekta je da pomogne razvoj i inovacije u medicinskoj robotici (health care robotics) time što će usmeriti grantove ka malim i srednjim preduzećima za unapređenje i razvoj proizvoda za testiranje i sertifikaciju postojećih medicinskih sistema, kao i za putovanja namenjena demonstraciji proizvoda ili upoznavanju sa mogućnostima i tehnologijom u ovoj oblasti u Evropi.

13:20-14:20 PAUZA ZA RUČAK

DRUGI DEO: SENZORSKI SISTEMI I KOMUNIKACIJA
Moderatori: Prof. dr Vlado Delić, Prof. dr Gordana Nikolić

Rezime

Zamislite da ste dobili zadatak da omogućite komunikaciju između osoba koje ne vide i osoba koje ne čuju i da ih to naučite a da ne progovorite ni jednu reč – kao nema osoba. Kako biste to uradili? Slepa osoba ne vidi napisan tekst (osim na Brajevom pismu), ali čuje, pa je potrebno da joj neko naglas pročita dati tekst – čovek ili mašina koja pretvara tekst u sintetizovani govor (Text-to-Speech – TTS). Nema osoba može da napiše šta žele da kaže, a TTS će to naglas pročitati sintetizovanim govorom. Gluva osoba ne čuje govor (neke osobe mogu da ga „čitaju“ sa usana govornika), ali vidi, pa je potrebno da joj se govor prevodi u znakovni jezik ili da se govor ispisuje kao tekst – to se može postići pomoću automatskog prepoznavanja govora (Automatic Speech Recognition – ARS). Prepoznavanje govornih komandi u pametnoj kući je od velikog značaja za osobe koje se teško kreću...
Ovi i drugi primeri govornih kao asistivnih tehnologija će biti predstavljeni na ovom predavanju uz konkretne primere primena koje olakšavaju komunikaciju, pristup informacijama i obrazovanje osoba sa invaliditetom. Biće predstavljeni izazovi u razvoju govornih tehnologija uz demonstraciju dometa u njihovom razvoju za srpski i srodne južnoslovenske jezike. Uz to, biće sagledane perspektive govorne komunikacije čovek-mašina koje obuhvataju i emotivan razgovor i novo pitanje: Šta ako mašine/roboti počnu da nam se smeju ili da plaču?


Biografija

Vlado Delić (1964) diplomirao je na FTN u Novom Sadu, magistrirao na ETF u Beogradu i doktorirao 1997. god. na FTN – elektrotehnika i računarstvo. Još kao docent kreirao je deo kurikuluma iz digitalne obrade audio signala i uveo na UNS novu oblast istraživanja i razvoja govornih tehnologija. Kao vanredni profesor inicirao je i vodio niz vrednih projekata u oblasti razvoja govornih tehnologija, a njegov rad je zapažen i više puta nagrađivan. Kao redovni profesor od 2013. godine predaje niz predmeta iz oblasti akustike i govornih tehnologija i vodi glavne projekte iz te oblasti. Osnovao je Laboratoriju za akustiku i govorne tehnologije iz koje je ponikla kompanija AlfaNum i oni su lideri u razvoju i primeni govornih tehnologija u regionu. Sa najbližim saradnicima deo je CEVAS-a – jedinog centra izuzetnih vrednosti na FTN i jednog od prvih na UNS. Danas je šef Katedre za telekomunikacije i obradu signala i član MNO ETIT, IEEE i AES. Posvećen je razvoju i primeni govornih tehnologija kao oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja, od napredne obrade signala do metoda adaptivnog i dubokog učenja. Njegov naučni rad praćen je sa preko 300 publikacija među kojima je više od 20 radova u vrhunskim časopisima i monografijama. Najznačajniji rezultati naučno-istraživačkog rada pretočeni su u 10-tak šire primenjenih tehničkih rešenja i patenata među kojima su inovativni govorni portali (npr. ozvučen sajt vlade Srbije) i aplikacije (Axon govorni asistent i dr.), kao i vredna pomagala za osobe sa invaliditetom. Sa svojom istraživačkom grupom dobio je više priznanja za kreativan rad i inovacije: Grand pri „Zlatni Arhimed“ na internacionalnom salonu industrijske svojine u Moskvi; Povelja „Kapetan Miša Anastasijević“; Najbolja tehnološka inovacija u Srbiji za proizvod „Advertising Monitor“; Najbolji informatički proizvod u Srbiji za „Govorni softver za slepe (anReader)“ koji danas ima više od 2000 korisnika širom bivše Jugoslavije, a u Srbiji je dobio status i zvaničnog pomagala za slepe osobe.

Rezime

Najnovija istraživanja ukazaju na porast broja dece sa smetnjama u razvoju govorno-jezičkih sposobnosti. Tretman dece sa smetnjama u razvoju govora sprovodi se uz primenu tehničkih pomagala koji podižu nivo auditivne pažnje i usmeravaju je na odabrane auditivne sadržaje u cilju pospešivanja razvoja govornih veština pacijenta. Jedan od često korišćenih tehničkih pomagala u logopedskoj praksi, posebno kada je srpsko govorno područje u pitanju, jeste "Kostićev selektivni auditivni filterski amplifikator" (KSAFA). Auditivna stimulacija kod ovog uređaja se ostvaruje isticanjem onih spektralnih komponenti koje su nosioci fonetskih karakteristika glasova čijim izgovorom pacijent treba da ovlada. Višedecenijska primena ovog uređaja i pozitivna iskustva u pogledu uspešnosti logopedskog tretmana, potvrda su značaja KSAFA uređaja u logopedskoj praksi. Sa druge strane tehničko-tehnološko rešenje osnovne verzije ovog uređaja, koje se zasniva na analognoj tehnici, nameće potrebu za njegovom modernizacijom u smislu primene savremenih postupaka digitalne obrade signala i njegovog povezivanja sa računarsko-informacionim okruženjem. Novo rešenje uređaja, označeno kao KSAFA-D, koristi standardni personalni kompjuter kao računarsku platformu i specijalizovani softver sa korisničkim interfejsom u okviru operativnog sistema Windows. Nova tehnologija obezbeđuje viši kvalitet obrade govornog signala, olakšava rad i manipulaciju ovim uređajem i nudi nove mogućnosti rada dogradnjom softvera uredaja. Napredna verzija uređaja KSAFA-D povezuje se sa sistemom E-logoped koji omogućava pristup bazi podataka, elektronskom kartonu pacijenta i pruža mogucnost sprovođenja logopedskog tretmana na daljinu putem interneta. Pored niza novih mogućnosti koje KSAFA-D pruža, cena ovog uredaja je niža u odnosu na prvobitnu analognu verziju, što ovaj uređaj čini dostupnijim posebno manjim zdravstvenim ustanovama sa ograničenim budžetom.
Ključne reči: auditorna stimulacija, logopedska pomagala, višekanalni filterski pojačavač, E-medicine.


Biografija

Dr Zoran Šarić, naučni savetnik, diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1981. na Katedri za telekomunikacije. Magistarsku tezu pod naslovom “Ocenjivanje parametara AR i ARMA modela rekurzivnim rešetkastim algoritmima” odbranio je 1987, a doktorsku tezu pod naslovom “Detekcija naglih promena u signalima sa AR i ARMA strukturom” 1994. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Godine 1982, zapošlјava se u Institutu za primenjenu matematiku i elektroniku, Beograd na poslovima zaštite govornih informacija. Godine 1993 prelazi u Institutu Bezbednosti, Beograd. Godine 2007 zapošlјava se u Centru za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd.
U periodu od 2006 do 2008 sarađivao je sa Novosadskim institutom za informacione tehnologije MicronasNIT, d.o.o., a kasnije kompanijom RT-RK Novi Sad, na razvoju multimikrofonskih sistema za potrebe hands-free telefoniranja i video konferencija. Tokom 2008. godine sarađivao je sa američkom firmom NEC na projektu razvoja FPGA modema visokih brzina 128 GB/s. Sa američkom firmom CIRRUS, Austin, u periodu januar 2009 – jun 2010 sarađivao je na projektu razvoja algoritma za obradu audio signala u mobilnom telefonu primenom auditornog modela i CASA postupka. Od 2010. godine u Centru za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd, rukovodi laboratorijom za primenu informacionih tehnologija u tretmanu osoba sa smetnjama u razvoju govornojezičkih sposobnosti. Oblasti interesovanja su mu digitalna obrada govora, analiza patološkog govora, poboljšanje kvaliteta govora i utišavanje ambijentalne buke primenom mikrofonskih nizova. Autor je preko stotinu publikacija i dvadesetak radova u vrhunskim svetskim časopisima. Autor je brojnih domaćih i međunarodnih patenata kao i znatnog broja tehničkih rešenja. Od 2011. godine rukovodilac je projekta E-logoped za pružanje logopedkih usluga putem interneta.

Rezime

Šta je uopšte invaliditet? U savremenom svetu, menjamo paradigmu o invaliditetu kao ličnoj osobini neke osobe u to da okruženje nas sve čini u nekom trenutku da smo u situiaciji kao osobe sa invaliditetom. Promena te paradigme je nastala kao uzročno-posledična veza razvoja tehnologije koja je svakim danom svima u društvu činila život lakšim. Razvoj iste te tehnologije je postigao da se osobama sa invaliditetom, a i ne samo njima, u velikoj meri omogući dostojanstven život i ravnopravno učešće u društvu. U skladu sa promenom paradigme o socijalnom modelu i u cilju razvoja pristupačnog okruženja, koje uključuje asisitivne tehnologije – razvijeni su principi univerzalnog dizajna, kojim se daju smernice razvojnog procesa stvaranja asisitivnih tehnologija, a sa namerom da bude korisno svima bez diskriminacije i bez obzira na karakteristike korisnika. Ovim predavanjem će se predstavljati primeri kako ti principi predstavljaju osnovna načela za razvoj asistivnih tehnologija u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, dece i starijih osoba.


Biografija

Bogdanović Aleksandar, (1972), ekonomija i hemijska tehnologija u Beogradu, Briselu i Liježu, specijalizacije i obuke iz oblasti ekonomije, dizajna i pitanja prava osoba sa invaliditetom u Strazburu, Sent Etjenu, Moskvi i Nirnbergu.
Saradnik Evropskog instituta za dizajn i invaliditet u Dablinu i Međunarodne federacije nagluve omladine u Kopenhagenu. Dugogodišnji ekspert Savet Evropea – član Evropskog upravnog odbora za mlade, direktor za obuku, član Komiteta eksperata o učešću osoba sa invaliditetom u političkom i javnom životu, član komiteta ERYICA – Evropska omladinska informaciona i savetodavna agencija, član stručnog tima za Prvu konferenciju o medijima i novim uslugama komunikacije Saveta Evropei član tima za pripremu Prve Evropske Konvencije o radu mladih.

- Predavač na temu invaliditeta i Dizajna za sve:
na Arhitektonskom fakultetima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru, na Accademia di Belle Arti Bolonja, Italija, Cité du Design Sen-Etjen, Francuska i Arhitektonski fakultet Lisabonu, Portugal, Zavod za obnovu Gornje Šlezije, Poljska i Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, Srbija
Stručni konsultant:
  • Ministarstvo za obrazovanje Češke Republike,
  • Evropske Komisije,
  • Ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture,
  • Agencije za socio-kulutrni rad sa odraslima i mladima, Belgija,
  • Ministarstvo prosvete Francuske,
  • agencije Solidar Suisse iz Švajcarske,
  • Ministarstva kulture i informisanja Srbije
  • Ministarstvo rada i socijalne politike Ministarstvo rada i socijalne politike
  • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja / UNDP
  • Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije
  • Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
  • Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
  • Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije,
  • Saveta za muzeje, arhive i biblioteke u Velikoj Britaniji
Trenutno radi na kao konsultant Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije– razvoj i unapređenje inkluzivnog obrazovanja uz primenu asisitivnih tehnologija

15:20-15:40 PAUZA ZA KAFU

Rezime

Slepe i slabovide osobe imaju iste potrebe kao i osobe koje nemaju problem sa vidom, ali ova grupa osoba svoje potrebe realizuje na drugačiji način. Do pojave asistivnih tehnologija, ova grupa osoba je morala mnogo više da se oslanja na pomoć rodbine i prijatelja. Pomoć se ogledala u asistenciji pri obrazovanju, na radnom mestu i u kretanju. Pojavom različitih asistivnih tehnologija poboljšan je kvalitet života slepih osoba u svakom smislu. U predavanju će biti reči o različitim asistivnim tehnologijama koje pomažu ovoj grupi osoba, ali i ostalim osobama sa invaliditetom.


Biografija

Nikola Đorđević (1982) diplomirao je na Fakultetu za informatiku i menadžment, Univerziteta Singidunum, 2010. godine. Master studije je završio na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2012. godine. Diplomirao je na smeru programiranje i projektovanje, a master studije završio na Programu za upravljenje projektima u oblasti IT. Od 2008. radi u kompaniji Telekom Srbija na različitim poslovima (edukacija kadrova, marketing, razvoj usluga). Prethodno je u periodu 2005-2008. radio u kompaniji AlfaNum na poslovima podrške i prodaje softvera za sintezu govora na osnovu teksta u okviru proizvoda anReader za slepe i slabovide osobe koji je nagrađen od Društva za informatiku kao najbolji softverski proizvod u Srbiji u 2005. godini, a kasnije je stekao status zvaničnog pomagala u republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje. Od 2008-2012. je bio član upravnog odbora Gradske organizacije slepih Beograda, a od 2016. godine je predsednik te organizacije. Osnovao je Udruženje korisnika asistivnih tehnologija 2012. godine, koje se bavi promocijom novih asistivnih tehnologija koje koriste slepim i slabovidim osobama u svakodnevnom životu. Još od 2005. godine se uspešno bavi fizikalnom terapijom, a od 2002. godine se bavi obučavanjem slepih i slabovidih osoba da koriste računar. Licenciran je ECDL ispitivač.

Biografija

Vanja Ković je zavšila osnovne studije iz oblasti psihologije u Novom Sadu (sa prosekom 9.88). Master i doktorske studije je nastavila na Univerzitetu u Oksfordu, na Odseku za ekspermentalnu psihologiju, gde je doktorski rad, pod metorstvom prof. Kima Plankita odbranila sa najvećom ocenom – bez greške. U Novom Sadu je radila ko docent na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta od 2008. do 2012. godine, a od 2012. godine radi u Beogradu kao docent na Odeljenju za Psihologiju, Filozofskog fakulteta i kao član Laboratorije za neurokognicju i primenjenu kogniciju. Radi na bihejvioralnim, ERP i eye-tracking eksperimentima, a njene glavne istraživačke oblasti su kategorizacija, implicitno i eksplicitno učenje, tematsko i taksonomsko procesiranje, jezički simbolizam... Autor je preko 20 publikacija indeksiranih u Web of Science i monografije Jezički simbolizam.

Rezime

Najprirodniji, najmasovniji i najprihvatljiviji oblik komunikacije je govor i upotreba jezickog sistema. Međutim, postoje osobe koje usled teških poremećaja i ometenosti ne mogu da ostvare komunikaciju na prirodan, konvencionalan način. Poslednje tri decenije, intenzivno se razvila augmentativna i alternativna komunikacija - AAC (Augmentative and Alternative Communication), vrsta komunikacije koja predstavlja dopunu ili zamenu za prirodni govor i pisanje.
AAC je interventna metoda koja je proistekla iz kliničke i edukativne prakse sedamdesetih godina XX veka, kao pomoć osobama koje kroz klasičan logopedski tretman ne mogu da razviju sposobnost komunikacije. Iz tog razloga se i zasniva na principima koji su potpuno suprotni od principa u klasičnom logopedskom tretmanu. Ova metoda je doprinela značajnom napretku specijalnog obrazovanja, logopedije i drugih oblasti koje se bave osobama sa potrebom za posebnom podrškom. Po definiciji je dopuna i/ili zamena za prirodni govor i/ili pisanje, a sam proces sadrži tri međuzavisna elementa: načina reprezentacije upotrebom odgovarajućih simbola, načina selekcije i način transmisije.
Dve osnovne kategorije AAC su potpomognuta i nepotpomognuta komunikacija. Potpomognute strategije podrazumevaju upotrebu asistivne tehnologije, dok se nepotpomognuta komunikacije ostvaruje samo pomoću delova tela. Uprkos činjenice da je tehnoligija samo jedna komponenta AAC procesa, izgleda da poslednjih godina igra dominantnu ulogu, bez obzira da li se radi o jednostavnoj ili visokoj tehnologiji. Usavršavanje sintetizovanog govora i pojava VOCA aparata osamdesetih godina XX veka, predstavljaju značajnu prekretnicu u razvoju AAC. Upotreba asistivne tehnologije za razvoj komunikacije i komunikaciju, značajno se ralikuje od primene asistivne tehnologije za stimulaciju razvoja drugh sposobnosti. Sama asistvna tehnologija nema nikakvu svrhu za razvoj komunikacije ako je ne prati selekcija odgovarajuće AAC strategije koja zahteva pažljivu procenu sposobnosti osobe, kao i komunikativnih potreba zavisnih od okoline, jer je cilj AAC intervencije unapređenje individulanih komunikativnih kompetencija. To se najbolje postiže u timskom pristupu.
Uprkos kontroveznim pitanjima, oblast AAC se razvila do takvog nivoa, da osobe sa različitim komunikativnim poremećajima imaju veću korist od AAC intervencije neko ikada pre. Razvoj savremenih edukativnih strategija, povećava mogućnost korišćenja asistivnih komunikativnih sredstava, povećavajući tako mogućnost teorijskog i profesionalnog doprinosa i pripreme profesionalaca za rad u ovoj specifičnoj oblasti. AAC danas zauzima značajno mesto u oblasti patologije komunikacije, a pomoć osobama sa teškim poremećajima komunikacije pružaju timovi za primenu čiji je rukovodilac uvek logoped, a čine ga profesionalci širokog spektra zanimanja, iz oblasti edukacije, inženjeringa, medicine, radne i fizikalne terapije, psihologije itd.
Primena augmentativne i alternativne komunikacija omogućava mnogim osobama sa potrebom za posebnom podrškom, posebno teško ometenim različite etiologije, da u okviru svojih mogućnosti maksimalno razviju svoje potencijale i sadržajnije komuniciraju sa drugima.


Biografija

Nadica Jovanović Simić magistrirala je (1992) i doktorirala (1997) iz naučne oblasti Logopedija na Univerzitetu u Beogradu, Fakulultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Od 1989 god. do danas radi na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (nekada Defektološki fakultet), od izbora u zvanje asistenta do redovnog profesora. Danas je redovni profesor i upravnik Odeljenja za logopediju na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Predaje i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, na studijskom programu Specijalna edukacija i rehabilitacija – smer Logopedija i surdoaudiologija, kao i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu – studijski program Specijalna edukacija i rehabilitacija.
Bila je član ili mentor u više komisija za ocenu i odbranu magistarskih teza i doktorskih disertacija, i više desetina master radova. Recenzent je nekoliko udžbenika i monografija, i član je više komisija za izbor u saradnička i nastavnička i naučna zvanja. Recenzent je Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Republike Srbije za priznavanje inostranih diploma, i ekspert Ministarstva prosvete i nauke Republike Srpske, Bosna i Hercegovina. Recenzent je nekoliko studijskih programa. Rezultati naučnog rada su prikazani u 18 monografija, poglavlja u monografijama, udžbenika i praktikuma, i više od 300 naučnih i stručnih radova. Pored toga, predstavila je rezultate svojih istraživanja na više od 60 domaćih i međunarodnih konferencija i kongresa. Održala je više predavanja po pozivu. Učestvovala je u 10 međunarodnih i domaćih projekata (Tempus, Erasmus +, Erasmus + International Credit Mobility). Područje njenog nastavnog, istraživačkog i praktičnog rada je teorija komunikacije i poremećaja komunikacije, augmentativna i alternativna komunikacija i primena asistivne tehnologije u poremećajima komunikacije. Oblast augmentativne i alternativne komunikacije uvela je u studijski program Logopedije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, što je bilo i prvo uvođenje ove oblasti u zemlji i okruženju. Održala je nekoliko seminara iz AAK u zemljama u okruženju i objavila prvi udžbenik na srpskom jeziku iz augmentativne i alternativne komunikacije. Član je European Neuroscience Association, nacionalnog strukovnog udruženja Društvo defektologa Srbije, i Udruženja logopeda Srbije.
AGE je specijalizovana firma za multimedijalne interaktivne i komunikacione tehnologije u domenu klasičnog i inkluzivnog obrazovanja, te asistivnih tehnologija. AGE je praktično integrator zaokruženih sistema u ovim oblastima po principu ključ u ruke. AGE je prisutna na celovitom prostoru Regije, već deceniju i po. Svojim rešenjima (AGE koncept) i proizvodnjom uredjaja i segmenata senzorne integracje i psihomotorne reedukacije, te multimedijalnim i interaktivnim tehnologijama je uveliko prepoznatljiva u celoj Regiji bivše Jugoslavije. U periodu prisutnih Regionalnih budžetskih ograničenja i finansijskih teškoća, AGE svojom proizvodnjom i rešenjima omogućuje znatno jeftiniju cenu i implementaciju savremenih tehnologija, koje ne zaostaju za vodećim svetskim. AGE se ovde, takodje predstavlja promocijom novo- razvijenog kompleta VibroAkustične Terapije (VAT) Stavljanjem naznake na izraženoj podršci inkluzivnom školstvu i tretmanima osoba sa specijalnim potrebama, AGE pruža svoj doprinos prisutnom trendu opremanja ustanova i škola u Srbiji, te i celoj Regiji, novim tehnologijama - u ovoj tako osetljivoj, a moglo bi se reći marginalizovanoj oblasti našeg društva.

Vibroakustička terapija - osnovni principi Vibroakustička (VAT) terapija je oblik zvučne terapije, gde se prilikom tremana, koristi samo jedan manji segment audio frekventnog opsega. Ovaj neinvazivni, energetski zasnovan pristup zdravlju koristi se tek par decenija. Vibroakustička terapija se zasniva na principu da je materija, uključujući i ljudsko telo vibrira sve vreme i da tako, posredstvom vibracionih talasa, komunicira sa okolinom. Suštinski postulat je da svako čvsto telo , kao i organ, ima sopstvnu frekvenciju oscilovanja - rezonantnu frekvenciju. Na toj frekvnciji unos i razmena energije je maksimalna. Zato različite frekvencije zvuka VAT uređajima pretvaramo u vibraciju, koja se unosi u ljudsko telo i šalje do određenih organa i centara. VAT se koristi u tretiranju: autizma, epi-napada, hiperaktivnosti, spastičnosti, bola, „masaže“ pluća, bolova u ramenima i vratu, glavobolje i migrene, simptoma stresa, grčeva mišića, konstipacija, astme, problema cirkulacije, fibromijalgije, nesanice, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, poremećaja pažnje, problema u učenju, nekontrolisano uriniranje i dr. Uočeno je povećanje koštane mase VAT tretmanima u svim procesima osteroporoze. VAT je neinvanzivna terapija, bez elektromagnetnih zračenja.

Na osnovu realizovanih tretmana u specijalnim školama evidentno je znatno poboljšanja kod učenika uključenih u tretmane, kako u domenu sanacije zdravstvenih problema, tako i poboljšanja komunikacije i opšte percepcije. Isto tako, uočena je u svetu ekspanzija primene VAT-a u bolničkim tretmanima s pozitivnim rezultatima koji prevazilaze početna očekivanja.
Health Tech Lab (HTL) podstiče inovacije na raskršću zajednica stručnjaka i studenata iz širokog spektra tehnologija i zdravstva. Cilj je formiranje inovativnih rešenja, promovisanje već postojećih rešenja i podrška njihovom kontinuiranom rastu. HTL je ponosan i aktivan član European Connected Health Alliance od juna 2018. kao Health Tech Ecosystem Serbia.

Predstavnici Health Tech Lab će u okviru radionice predstaviti učesnike ekosistema asistivnih tehnologija u Srbiji sa osvrtom na ovu oblast u svetu. Glavni fokus će biti na već postojećim rešenjima i neophodnom putu koji oni moraju da pređu kako bi došli do korisnika.